Moj izbor: Potpuno iskustvo operacije podizanja kapaka

Godinama sam znala da me čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima bio je genetski, a na desnom oku je bio i vidljiviji. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moj primer je bio pred očima - moja mama ima sve isto. Kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži 'zakucanu' gore, pokušavajući da oslobodi pogled. Jer, ovaj problem nije samo estetske prirode, već je i funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo - da mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Ispričaću vam sve o podizanju kapaka. Nos jesam operisala zbog devijacije još u 23. godini, razbila sam ga padom s klupe na beton kao dete, to sam morala da rešim. Ali podizanje kapaka je bila druga priča. To sam htela oduvek, ali sam istovremeno i odlagala.

Zašto sam odabrala upravo tu hirurškinju

Kod specijaliste plastične hirurgije, dr Anice Jevremović, održavam svoje lice već dugi niz godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Nije samo dugogodišnje poverenje u vezi podizanja kapaka u pitanju, već i činjenica da je ona najdetaljnija osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima oštro oko, izuzetno je odgovorna. Ipak, sam proces podizanja kapaka sam odugovlačila.

Dr Anica Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama, kako bismo malo 'otvorili' oko. Oba puta mi je iskreno rekla: 'Niti služe da privremeno podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za operaciju podizanja kapaka.' I bila je u pravu. Oči su izgledale bolje i otvorenije nakon niti dok je efekat trajao, ali to zapravo nije bio tretman za mene. To je bilo čisto odugovlačenje neizbežnog - podizanjem kapaka.

Konačna odluka i priprema

I onda je odluka konačno pala. Radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine. Kada sam to zakazala, po običaju sam 'trubila okolo' šta planiram da uradim. Moj stav je da bi svima nama bilo lakše ako više pričamo o ovim procedurama, jer ćemo tako čuti iskustva, savete i upozorenja. I kad sam progovorila, odjednom je progovorila i masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali neće da priča. Njihovo je pravo da ćute, kao što je moje pravo da budem otvorena. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke, da se zna šta vas čeka od A do Š. Zato ću vam ispričati sve o mom putu ka podizanju kapaka.

Proces počinje konsultacijama. Na uvodnom razgovoru sa dr Anicom Jevremović detaljno se sve objašnjava. Ona procenjuje vašu individualnu situaciju, objašnjava tehniku, iscrtava plan. To je ključni korak za izgradnju poverenja i jasnih očekivanja.

Najčešća pitanja o samoj operaciji podizanja kapaka

Operacija podizanja kapaka traje manje od sat vremena, dakle, veoma je brza i idete kući isti dan. Jako je važno da odgovorim na tri najčešća pitanja koja ljudi postavljaju.

1. Da li je bolno?
Operacija se sada izvodi u lokalnoj anesteziji. Mogu da se popiju i neki lekici koji vas opuste i omoguće da vreme brže prođe. Oni plašljiviji, kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, mogu da rade podizanje kapaka u analgosedaciji. To zahteva anesteziologa, ali vam omogućava da kroz proceduru provedete u prijatnom, polusvesnom stanju i da se ničega ne sećate.

2. Koliko košta podizanje kapaka?
Cena operacije gornjih kapaka je uglavnom prilično ujednačena. Najčešće je tu negde oko 1000 evra, mada se računa na možda kojih 200 evra gore-dole, u zavisnosti od konkretne situacije koju imate i izbora anestezije. Donji kapci su uglavnom nešto skuplji. Ovo su orijentacione cifre, jer hirurg mora da vas vidi - uvek se prvo obavlja pregled i konsultacije. Neko dodatno naplaćuje konsultacije, neko kontrole, a neko sve uračuna u jednu cenu. Vaše je da sve to unapred pitate.

3. Kakav je osećaj tokom i posle?
Odgovor je: ni jedne sekunde ne boli ništa. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan zbog otečenosti, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi i za skidanje konaca. Ja sam se toga plašila, mislila da će me nešto čupkati i peckati. Zapravo, dr Anica Jevremović je samo izvukla neku tanku strunu i baš ništa nisam osetila.

Moj oporavak dan po dan: Realna očekivanja

Kući sam otišla odmah. Imala sam deblje flastere koji su me nervirali - osećaj je bio kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ali, ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Doktorka ih je natopila nečim i začas skinula. Nema čupkanja ni cimanja; toga sam se takođe plašila bez razloga.

Nove, tanke flastere sam nosila još narednih 6 dana. Čim ih je stavila, a ja nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom i malo prošetala. Niko me nije gledao čudno. Bila sam manje natekla od većine ljudi, što zavisi i od tehnike hirurga, a i od samog organizma.

Već nakon 2-3 dana, našminkala sam sve sem očiju i krenula da obavljam svoje aktivnosti. Nakon 7 dana skinuti su konci, a nakon 10 dana ja sam sa full šminkom već snimala sadržaj za društvene mreže. Tog 10. dana od operacije, snimala sam se i sa ajlajnerom. Malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da nosim ajlajner bez ikakvih prepreka - nešto što spušteni kapci nisu dozvoljavali.

Dugoročni rezultati i razmišljanja nakon podizanja kapaka

Nekoliko meseci nakon procedure, mogu da sagledam sve sa velikom jasnoćom. Modrice nisu postojale, a manji hematomi koji se prirodno javljaju su nestali. Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. On bledi vremenom i postaje sve nevidljiviji. Da ne postoji, to ne bi bila plastična hirurgija već naučna fantastika. Čak i kada se zagledate, teško je uočljiv. Što se mene tiče, baš me briga za te male, neprimetne crtice koje se lako prekriju šminkom. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako, dok ožiljak od podizanja kapaka učinim nevidljivim za čas.

Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina nastavlja da vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Kome je do dodatnog podsticanja, postoje procedure poput podizanja obrva, temporalnog liftinga ili liftinga lica. Lice nastavlja da živi svoj život i stareće, ali su retki ljudi kojima je bilo potrebno drugo podizanje kapaka.

I najvažnije pitanje: zašto sam toliko odlagala? Zašto sam se 'glupirala' s nitima i tehnikama šminkanja kada sam znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja? Odgovor je, naravno, strah. Posle bitke su svi generali, pa i ja. Sada kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koji ne postoji. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću izgledati kao 'izubijani vanzemaljac' veoma dugo. Jedino se nisam plašila kako će da ispadne. Taj deo je bio neobičan.

Na dan operacije podizanja kapaka, čak nisam bila ni nervozna. Nisu me drhtale ruke, nisam osećala paniku. Verujem da ovo važi samo za mene i da je to privilegija koju sam stekla jer svog plastičnog hirurga poznajem dugi niz godina. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala hoće li biti dobro. Ja sam to jednostavno znala. A upravo to je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka ili bilo šta drugo. To tražite, to pronađite, i sve će biti u savršenom redu.

Moj primer podizanja kapaka bio je iskustvo koje me je oslobodilo ne samo fizičkog, već i onog nevidljivog tereta odugovlačenja. Ako razmišljate o ovom koraku, nadam se da će vam moj iscrpni prikaz pomoći da donesete informisanu i mirnu odluku.