Crkveno venčanje u Srbiji: Iskustva, Saveti i Praktične Informacije

Planiranje venčanja je uzbudljiv, ali često i izazovan period u životu para. Kada se uz gradjansko dodaje i crkveno venčanje, lista pitanja i nedoumica može da poraste. Kroz ovaj članak, nastojaćemo da pružimo sveobuhvatan pregled teme, baziran na iskustvima i pitanjima budućih mladenaca, kako biste vaš najlepši dan doživeli sa što manje stresa.

Izbor Datuma i Crkveni Kalendar

Jedno od prvih pitanja koje se postavlja jeste izbor datuma. Važno je znati da Pravoslavna crkva ima određena ograničenja.

Postovi i posni dani su ključni faktor. Venčanja se ne obavljaju tokom velikih postova (Uskršnjeg, Petrovdanskog, Bogorodičinog i Božićnog). Takođe, sreda i petak su posni dani tokom cele godine, pa se u principu ni tada ne venčava, jer su dani uspomena na stradanje Hristovo. Međutim, iskustva pokazuju da u praksi postovoji određena fleksibilnost. Za venčanje u postu ili u petak potrebno je podneti molbu nadležnom episkopu i dobiti posebno odobrenje. U nekim parohijama se ovo čini, dok su druge strožije. Neki sveštenici naglašavaju da bi, u slučaju odobrenja, proslava venčanja trebalo da bude u duhu posta - sa posnim menijem.

Pored toga, treba voditi računa o zadušnicama. Iako kanonski ne postoji zabrana, mnogi ljudi su sujeverni pa izbegavaju te datume, što može uticati na prisustvo gostiju. Venčanje je moguće, ali češće se odvija popodne, kada završe zadušni parastosi.

Proverite i da li crkva koju ste izabrali slavi svoj krsni dan (slavu) na vaš željeni datum, jer tada možda neće biti moguće obaviti venčanje.

Finansijska strana: "Taksa" za venčanje

Ovo je verovatno najosećajnija i najkontroverznija tema vezana za crkvena venčanja. Iskustva mladenaca variraju od parohije do parohije, a često i od sveštenika do sveštenika.

Ne postoji jedinstvena, zvanična tarifa koju propisuje Srpska pravoslavna crkva. Međutim, u praksi se ustalilo da mladenci ostavljaju prilog crkvi i svešteniku. Ovaj iznos se često naziva "taksom", iako se retko izdaje fiskalni račun. Vrednosti koje se spominju kreću se od 4000 do 15 000 dinara, a u nekim prestižnim crkvama u Beogradu i više.

Kod ovoga postoje dve stavke:

• Prilog crkvi (najam): Ako se venčavate u crkvi kojoj ne pripadate (niste na teritoriji te parohije), obično postoji fiksni iznos za korišćenje prostora. On se plaća direktno crkvi i može biti oko 8.000 - 10.000 dinara. Neke crkve zahtevaju da se ovaj iznos uplati na njihov račun pre venčanja.
• Prilog svešteniku: Ovo je honorar za obavljeni čin. Iznos je često diskreciona odluka mladenaca, ali mnogi sveštenici ga i naznače. Često se pominju cifre od 6.000 do 10.000 dinara. Ovaj novac ide svešteniku za njegov rad.

Veliki problem i izvor stresa za mnoge jeste nejasnoća i nekomunikativnost. Mladenci se žale da im niko ne želi jasno reći koliko treba da plate, da se iznose različite cifre, ili da se novac traži na samom venčanju, što stvara neprijatne situacije pred gostima. Savet je da pitate direktno i više puta, a idealno je da se dogovor postigne pre venčanja i da se novac spremi u kovertu. Neki preporučuju da se na koverti napiše "Prilog za crkvu [naziv crkve] povodom venčanja [imena mladenaca]", kako bi se novac usmerio na pravo mesto.

Pored toga, ako angažujete hor, to je poseban trošak koji se kreće oko 8.000 do 12.000 dinara. Hor uveliko doprinosi svečanosti atmosferi i mnogi ga toplo preporučuju.

Kumovi na crkvenom venčanju: Pravila i običaji

Oblast kumova na venčanju takođe je puna nesuglasica između ustaljenih običaja i crkvenih pravila.

Po crkvenom pravilu, za venčanje su potrebna dva svedoka. Tradicionalno se oni nazivaju kum (obično sa mladoženjine strane) i stari svat (obično sa mladine strane). Danas je veoma često da oboje mladenaca imaju svog "kuma" ili "kumu", što je u suštini prihvaćeno, iako nije strogo po običaju. Bitno je da su oba svedoka krštena. U praksi, mnogi sveštenici zahtevaju da su pravoslavne vere, posebno prvi svedok (kum). Međutim, u mešovitim brakovima (npr. pravoslavac-katolik) moguće je da i svedok druge hrišćanske veroispovesti bude prisutan, uz prethodno pisanje molbe.

Postoje i određena ograničenja: krvno srodstvo između mladenaca i kumova nije dozvoljeno. Takođe, u pojedinim manastirima ili crkvama mogu postojati dodatna pravila - na primer, da svedoci moraju biti muškog pola, što izaziva kritike i doživljava se kao diskriminacija.

Što se tiče obaveza kumova, finansijski aspekt je nejasan. Neki sveštenici očekuju da kumovi plate deo "takse" (često po 2.000 dinara), dok drugi to ne traže. Najbolje je ovo unapred proveriti sa sveštenikom kako ne bi došlo do neprijatnosti na samom danu venčanja. Kumovi tradicionalno kupuju i sveće za venčanje, mada to danas često rade sami mladenci.

Priprema i tok ceremonije

Sam čin venčanja traje oko pola sata. Pre venčanja, par sa kumovima ide na tzv. predbračni ispit kod sveštenika. To je uglavnom formalni razgovor gde se proveravaju krštenice, upisuju podaci i potpisuje dokumentacija. Neki sveštenici iskoriste ovu priliku za duhovni razgovor, dok drugi budu brži.

Za ceremoniju je potrebno obezbediti:

• Četiri voštane sveće: Obično dve drže mladenci, a dve kumovi. Boja nije bitna (mada se tradicionalno uzimaju žute), bitno je da su od pravog voska, jer parafinske mogu brzo da se istope i iskrive, naročito leti. Ukrašene sveće su lepe, ali pazite da se ukrasi skinu pre nego što se sveće ostave da dogore, zbog opasnosti od požara.
• Vino: Obično crno, za čašu zajedništva.
• Belu čipku ili platno (deverski peškir): Na njemu stoje mladenci tokom dela ceremonije. Posle venčanja, mladenci ga čuvaju kao uspomenu.
• Burme: One se naravno donose sa sobom.

Pehar za vino obično poseduje sama crkva, tako da ga nije potrebno kupovati. Komplet za venčanje (platno i sveće) može da se kupi u crkvenim prodavnicama, ali je cena često viša nego u radnjama patrijaršije ili arhiepiskopije, pa se isplati proveriti.

Izbor Crkve i Manastira

Ako želite da se venčate u crkvi koja nije vaša matična (parohijska), to je uglavnom moguće. Procedura je sledeća:

1. Obratite se svom parohijskom svešteniku i saopštite mu želju.
2. On će kontaktirati crkvu koju ste izabrali i proveriti termin.
3. U većini slučajeva, venčaće vas vaš sveštenik u toj drugoj crkvi.
4. Za korišćenje tuđe crkve plaća se dodatni iznos (najam).

Za venčanje u manastiru postoje strožija pravila. Često manastiri venčavaju samo one koji pripadaju njihovoj teritorijalnoj parohiji ili su redovni vernici tog manastira. Uvek je neophodno direktno proveriti sa nastojnikom manastira.

Kod izbora crkve, pored lepote i lokacije, obratite pažnju na parking (npr. kod Saborne crkve u Beogradu je haotično), kao i na to da li crkva ima hor i koliko košta njegovo angažovanje.

Kodeks Odevanja i Ponašanja

Ulazak u crkvu zahteva odgovarajuće odevanje iz poštovanja prema mestu. Pravila su posebno stroga u manastirima.

Za mladu i ženske goste: Preporučuje se da suknja ili haljina budu ispod kolena, a ramena prekrivena. Izraziti dekoltei i veoma kratke haljine nisu prigodni. Glava se tradicionalno pokriva maramom, mada u mnogim crkvama to više nije striktno pravilo za goste, ali je znak poštovanja. Mlada može da nosi veo umesto marame.

Za mladoženju i muške goste: Prikladno je nošenje odela ili sakoa. Majice i kratki šorcevi nisu prihvatljivi.

Mnogi manastiri na ulazu imaju marame i suknje za pozajmicu onima koji nisu pristojno obučeni. Ipak, lepše je kada svi gosti unapred vode računa o tome.

Česta Zabrinutost i Stres: Kako se Nositi?

Brojna iskustva mladenaca govore da je upravo organizacija crkvenog dela venčanja izazvala najviše stresa - od komunikacije sa crkvom, preko nejasnih tarifa, do brige oko renoviranja crkve neposredno pre ceremonije (što se takođe dešavalo).

Ključni saveti za smanjenje stresa su:

• Rano zakazivanje: Što pre zakažite termin u crkvi, naročito ako je u pitanju popularna crkva ili sezona venčanja (maj, jun, septembar).
• Direktna i jasna komunikacija Insistirajte na jasnom odgovoru o svim troškovima. Ako je moguće, tražite da se iznos za crkvu uplati na račun i dobijete priznanicu.
• Lična poseta: Za zakazivanje i informacije, lična poseta je uvek bolja od telefonskog poziva.
• Fleksibilnost: Budite spremni na kompromise, npr. da crkveno i gradjansko venčanje ne budu istog dana ako se javi problem sa datumom u crkvi.
• Fokus na suštinu Setite se da je venčanje, pre svega, dan vaše ljubavi i zajedništva. Iako su organizacioni detalji važni, ne dopustite da vam pokvare radost.

Zaključak

Crkveno venčanje je sveta tajna i lep način da se brak blagoslovi pred Bogom. Iako put do oltara može biti izazovan zbog administrativnih i finansijskih nejasnoća koje ponekad prate, pažljivom pripremom i direktnom komunikacijom sa crkvenim vlastima, većinu prepreka možete uspešno prevazići. Najvažnije je da se, usred svih priprema, setite suštine ovog čina - zajedništva, ljubavi i vere koja će vas pratiti kroz ceo život. Neka vaš dan